U našem narodu verovanje u nešto natprirodno i svemoćno, usađeno je, što kažu, od kada je sveta i veka. Međutim, postoji nešto što polako postaje deo kulturnog nasleđa Srbije, a  „darivali“ smo svetu i sa čime možemo da se pohvalimo – da, to smo mi izmislili, a ostali narodi ga, bez razmišljanja, prihvatili.

To su reč vampir i vampirizam kao fenomen kojem se divi svaka generacija, a naročito ljubitelji naučne fantastike. Svakako ste gledali film „Leptirica“ u kome se pojavljuje prvi poznati srpski vampir Sava Savanović. Ipak, postoji neko ko je kao vampir stariji od Save. Shodno tome, ova priča nas odvodi u dolinu Zapadne Morave i selo Medveđu, u opštini Trstenik, gde ćemo upoznati tamošnjeg vampira – Arnaut Pavla.

Vodič kroz vampirizam toga kraja biće nam profesor istorije iz Medveđe – Ivan Nešić.

Vajb magazin: Rimljani, Grci, Egipćani i drugi narodi starog sveta imaju svoje mitove. Da li vampir i vampirizam predstavljaju srpski?

  • Ivan Nešić: Trebalo bi reći da vampir nije baš čisto srpski mit, već slovenski. U mitologiji  i religiji Slovena srećemo sa čitavom plejadom mitskih bića i demona. Bogatstvo tog nasleđa se sačuvalo kod svih Južnih Slovena, kako se čini, u većoj meri, o čemu svedoče brojne etnološke studije sprovedene tokom prošlosti. Međutim, kada bi danas pričali o tome koja jedina srpska reč prihvaćena širom sveta, došli bi do saznananja da se radi o reči vampir. Samo poreklo te reči je, kako svedoči pokojni profesor Tihomir Đorđević, nepoznato, ali je činjenica da je upravo u prvoj polovini 18. veka ova reč izašla iz okvira srpskog govornog područja i bivala brzo prihvaćena širom Evrope.

Kako je Medveđa postala kolevka srpskog i svetskog vampirizma?

  • Sigurno najznačajniji slučaj vampirizma u Evropi je slučaj koji se desio u selu Medveđa kod Trstenika tokom jeseni 1731. godine. Slučaj je ne samo dokumentovan od strane austrijskih vlasti, već imamo i jedinstveni medicinski izveštaj. Desilo se da je u selu naprasno umrlo petnaestak meštana, a da su se meštani u strahu od vampira obratili austrijskim vlasitma, koje reaguju tako što iz Paraćina šalju epidemiologa koji je zadužen za kontrolu granice prema Turskoj. Pretpostavljali su da se radi ili o kugi ili nekoj drugoj zaraznoj bolesti. Kako u svom izveštaju taj epidemiolog, doktor Glazer, ne nailazi na znake epidemije, pristaje na nagovore seljana da se pristupi iskopavanju preminulih, pokušavajući da ih odvrati od ideje da se radi o vampirima. Prilikom opisivanja prvog leša Glazer eksplicitno navodi da se radi o vampiru. Isto se ponavlja i sa drugim lešom, i tako redom, tako da na kraju izveštaja doktor Glazer predlaže komandi u Beogradu da ozbiljno shvati ovaj slučaj i da se oformi jedna komisija koja bi pregledala ponovo leševe i izašla u susret molbama preplašenih seljana jer se radi, kako on kaže o prilično velikom i značajnom selu. Ta komisija dolazi uskoro u selo. Čine je hirurzi austrijske carske armije i visoki oficiri, kao i komandant srpske pogranične milicije – hajduk iz Stalaća, a sa njim i gomila starešina. Oni rade obdukciju leševa i sastavljalju taj medicinski izveštaj gde se za njih, bez svake sumnje, radi o vampirima.
mapa sela Medveđe iz 1718. godine

Šta vas je podstaklo da istražujete ovaj fenomen?

  • Profesor sam istorije, rođen sam i odrastao u Medveđi, počeo profesionalnu karijeru u osnovnoj školi u selu. Pre desetak godina je došao jedan istraživač iz Nemačke i tražio je nastavnika istorije iz sela da bi mu pomogao da snimi dokumentrni film o vampirskom događaju od pre skoro 300 godina. Zaprepastio se kada je shvatio da ja skoro nemam pojma o tome, uputio me je u osnove priče, snimili smo materijal koji mu je bio potreban i on je otišao, a ja sam ostao da razmišljam o svemu sto mi se tog dana desilo. Počeo sam polako da se i sam bavim istraživanjem tog, ali i ostalih slučajeva vampirizma. Eto, danas pričamo o tome.

Oživljavanje pojma vampir i vraćanje čitave priče u mesto odakle je sve počelo?

  • Sam pojam vampir nema potrebu da danas bude oživljavan, jer u modernoj pop kulturi koju kreira zapad, i pojam i brend vampir je izuzetno eksploatisan i čini mi se da se desetine milijardi dolara vrte iza popularnih filmova i serija o vampirima. Međutim mi u Srbiji imamo jedan diskontinuitet sa vampirima i vampirizmom uopšte. Iako smo fenomen mrtvih, koji se vraćaju da maltretiraju žive, mi podarili svetu, svest o tome apsolutno ili ne postoji u modernoj Srbiji ili ako se i nešto zna o tome, znaju se ili fragmenti ili, na žalost, proizvoljni ili netačni podaci. To je svakako jedan od mojih najjačih motiva da se bavim ovim fenomenom, jer je neopravdano pao u zaborav. A što se tiče vraćanja priče na sam izvor… Čini mi se da nije bilo iole obrazovanog čoveka širom Evrope, tokom čevrte decenije 18. veka, koji nije čuo za selo Medveđa u Srbiji. Naš meštanin Arnaut Pavle je bio evropski “superstar”, ali prolazi vreme i sećanje na tu priču u Srbiji bledi. Ipak je sačuvana van Srbije. Svaki čovek se ponosi onim što je vezano za njegovo rodno mesto, tako i ja.
spomenik na lokalnom groblju u Medveđi

Postoji li pisani izvor (neka vrsta dokaza) o tome ili je sve u početku bilo zasnovano na „babskim“ pričama?

  • U mom posedu se nalazi reprint dokumenta koji se zove “VISUM ET REPERTUM”, koji su austrijski hirurzi i oficiri sačinili i potpisali 26. januara 1732. godine, koga moderni vampirolozi smatraju za kamen temeljac formiranja modernog mita o vampirima. Dokument se čuva u državnom arhivu u Beču. Dobio sam ga od jednog od najznačajnijih vampirologa današnjice, gospodina Entonija Hoga iz Australije. Iako je hronološki mlađi od izveštaja epidemiologa Glazera, ovaj izveštaj nam kao prvo daje ime čoveka koji je strah od vampira doneo u pitomo pomoravsko selo. Arnaut Pavle, doseljenik sa juga, došao je u selo, postao graničar i grozničavo seljanima ponavljao da je imao bliski susret sa vampirom, i da se plaši da će, posle smrti i sam da se povampiri. Poginuo je nesrećnim slučajem, ali smrt četvorice naizgled zdravih ljudi pobudila je sumnju seljana da je u njegovim rečima bilo istine. Ekshumiraju njegovo telo, uoče znake vampirizma na njemu (nadutost tela, tragove krvi na ustima, nosu i ušima, duga kosa i nokti…) i onda se seljani na tradicionalan način obračunaju sa krvopijom. Milsili su da su se ratosiljali krvopije, da je sve gotovo, međutim… U drugom delu dokumenta austrijski lekari donose medicinske zaključke sa obdukcije leševa iskopanih sa seoskog groblja u Medveđi, gde od ukupno 17 žrtava, prema njihovim nalazima ima 13 vampira.

reprint dokumenta “VISUM ET REPERTUM”

Zašto vampir, a ne ostali srpski „fantastični“ fenomeni (anđame, karakondžule, drekavci)?

  • Odlično pitanje… mislim da se odgovor već sam nameće. Ostala mitska bića su za razliku od vampira ostala samo u narodnoj mašti, dok se vampirizam manifestovao više puta na veoma opipljiv način, a1 u smislu da je vampir kao fenomen iz srpske mitologije otišao i proširio se po svetu. Ostala mitska bića srpskog narodnog predanja nisu zaboravljena, već planiramo da radimo na promociji cele te plejade.

 Šta sve znamo o Pavlu Arnautu, tzv. prvom srpskom poznatom vampiru?

  • Hronološki on nije prvi srpski vampir. To mesto pripada Petru Blagojeviću iz sela Kiseljevo na Dunavu negde najverovatnije 1724. godine , dok se “vampirski incident” u Medveđi, čiji je akter Pavle Arnaut, dogodio najverovatnije 1726. godine. O samom Pavlu saznajemo samo iz dokumenta “VISUM ET REPERTUM”. Kada je druga komisija došla u Medveđu sprovela je veoma opsežnu istragu i vršila intervjue sa stanovništvom u kojima su došli do zaključaka da su seljani sa vampirima bili upoznati upravo preko glavnog junaka naše priče. Pavle je u Medveđu došao u periodu izmedju 1718.-1725. godine. i postao hajduk-graničar. Više puta ponovio je komšijama da je, boreći se u turskoj vojsci imao bliski susret sa vampirom koga je uspeo da ubije. Da bi se zaštitio od potencijalnog povampirenja, Pavle kaže da se po licu mazao krvlju vampira i da je jeo zemlju iz groba ubijenog vampira. Izgleda da nije bio siguran u delovanje te prakse pa je ponavljao da će se i sam povampiriti. Nesrećnim slučajem naš Pavle pogine, a posle njegove smrti umru jos četvorica naizgled zdrava i prava muškarca iz sela, što kod seljana odmah izazva sumnju da će se ostvariti ono što je Pavle pričao. Oni se posavetuju sa hadnakom (oficirom pogranične milicije – čin poručnika) koji je izgleda imao iskustva u ovakvim situacijama, pa odu na groblje i iskopaju Pavlov leš. Na samom lešu pronađu sve znakove koji su im govorili da se radi o vampiru: porasla kosa i nokti, otvorene oči, krv koja curi iz usta, nosa i ušiju. Kada su ga proboli glogovim kocem, Pavle je ispustio užasan krik. Spalili su leš, pepeo vratili u grob, a isto su ponovili sa leševima četvorice nesrećnih meštana koji su preminuli neposredno po Pavlovoj smrti.

Reagovanje meštana na čudne događaje posle njegove smrti?

  • Izgleda da se situacija u selu brzo smirila i da su stvari tekle svojim normalnim tokom do druge vampirske pojave u jesen 1731. godine. Seljanima nije terbalo mnogo da posumnjaju da su se krvopije vratile u Medveđu i reagovali su obraćajući se austrijskim vlastima da im se dozvoli da obave iskopavanje i obračunavanje sa krvopijama.
oruđe za lov na vampire

Druga vampirska epidemija i njen značaj za vampirizam u svetu?

  • U jesen 1731. u selu umire ukupno 17 meštana, različitog pola i uzrasta. Austrijske vlasti u strahu od epidemijie kuge na samoj granici brzo reaguju i šalju dve komisije koje ekshumiraju leševe i sačine taj “VISUM ET REPERTUM” izveštaj, koji je svakako prvi medicinski izveštaj o vampirskoj manifestaciji. Sam izveštaj je bio austrijskim vlastima potvrda da je sanitarni kordon koji su formirali na granici prema Turskoj bio opravdan ne samo iz razloga kuge već i vampirizma, jer su i Pavle, ali i dve žene, prve žrtve iz druge vampirske epidemije u Medveđu došli sa teritorije Turske. Sa druge strane, sam dokument je izazvao buru u naučnim krugovima u celoj Evropi. Samo 45 dana od pisanja dokumenta, u Berlinu zaseda Prusko kraljevsko naučno društvo po ovoj problematici. Najznačajniji naučni časopis tog vremena u Nemačkoj, “Komercium litererium” štampa izveštaj koji izaziva polemike gde se replike nastavljaju do kraja godine.
spomenik na lokalnom groblju u Medveđi
  • U kratakom periodu nastaje preko 40 doktorskih disertacija koje se tiču – kako su ih nazivali tada – Srpski vampiri. U oksfordskom rečniku engleskog jezika, u izdanju za 1734. godinu, po prvi put se nalazi reč vampir sa značenjem krvopija. Dvorski velikodostojnici i vrhunski naučnici su se bavili ovim fenomenom koji je uzburkao čitavu tadašnju Evropu. Kasniji evropski intelektualci su bili fascinirani ovom pričom. Jedan Bajron, Šeli i daleko najpoznatiji Brem Stoker pišu književna dela pod uticajem srpskih vampira.
mapa doline Zapadne Morave iz 18. veka

Čuli smo da je pokrenuta inicijativa koja je usko povezana sa ovom pričom. O čemu se tačno radi?

  • Stara školska zgrada u Medveđi je mesto gde sam i ja, ali generacije pre mene, od 1872. naučili prva slova. Kako je nova, moderna škola izgrađena pre 30 godina u istom dvorištu, stara školska zgrada je napuštena. Kako u selu nije bilo ideje oko namene zgrade, te nije ni održavana, tako se zub vremena na njoj baš vidi. Upravo, da bi je spasili od daljeg propadanja na moju inicijativu je formirano udruženje “Stara škola Medveđa”, čiji je cilj da sredi staru školsku zgradu i da u njoj bude Kulturni centar sa stalnom muzejskom postavkom, čija bi tematika bila sva ona bića iz srpskog narodnog predanja koja polako streme zaboravu. Ideja je da ta stalna postavka bude afirmativne prirode gde bi moglo mnogo da se nauči o verovanjima i načinu života srpskog naroda u prošlosti. Smatramo da bi takav objekat bio jedinstven ne samo na teritoriji Srbije već i šire, i da bi uspeli da privučemo priličan broj posetilaca.
stara školska zgrada u Medveđi će uskoro postati muzej sa stalnom postavkom
spremni za akciju renoviranja; profesor Nešić sa učenimcima trsteničke gimnazije

Da li je vaša priča, u stvari, početak razvoja „vampirskog“ turizma u Srbiji? Koliko bi takav turizam doneo Medveđi i Srbiji (ako se uporedi sa Rumunijom i pričom o Drakuli)?

  • Rumuni su shvatili da je potencijal koji su dobili od Brema Stokera koji radnju svog romana “Drakula” smešta u Transilvaniju preveliki i oberučke su ga prihvatili. Prvo su pokušali da ga postave na naučne osnove, a onda su otvorili širom svoje granice i aerodrome za reku turista koja dolazi svake godine. Vlad Cepeš i nije bio vojvoda Transilvanije već Vlaške, bio je samo jedan surovi vladar u surovim vremenima, a ne vampir. Čak se u zadnjih 6-7 godina i Bugarska uzdiže ne tržištu tog “horor” turizma jer plasiraju priču o vampirskom sahranjivanju u okolini Sozopolja. Posle prenosa tog groba u muzej, za samo godinu dana imali su oko 120.000 poseta. Naravno da mislim da bi turizam Medveđi, Trsteniku ali i Srbiji mogao da donese, ne samo prihode, nego i jednu vrstu prepoznavanja svetskih razmera.

Naslovna fotografija: privatna arhiva profesora Nešića