Sećate li se one reklame – “Kolač u tiganju, nemoguće”? Besramno ću se poslužiti ovom replikom i našaliti se na sopstveni račun, ali i na račun čitavog ženskog roda, jer tužna je ova naša zbilja u kojoj se ženi i dalje, kao primarna, nameće uloga službenice u kuhinji.

Žena, pa još preduzetnica i to uspešna, pa gde to ima? Ima dragi moji i dešava se, sada, u 21. veku.  Ali, nemojmo se zavaravati da ravnopravnost postoji. Ravnopravni ćemo biti onda kada prestanemo da se borimo i nadmećemo za nju. I nemojte mi više o onim suludim težnjama, tipa, koliki procenat žena treba da bude na ovoj ili onoj poziciji i da li je ovoliko ili onoliko žena na visokim funkcijama, jer sve dok nam se svest ne promenii, cupkaćemo u mestu.

Jednakost u mogućnostima, to je ravnopravnost u koju verujem, a to znači da se, nezavisno od primarnih karakteristika pola, svakom članu ljudskog roda pruži jednaka šansa da stane na određeno mesto u društvu. Nema problema, ako se čovek koji je po polu muškarac bolje pokaže, svaka čast, izvolite, ali ako se u tome bolje pokaže čovek po polu žena, nema ljutnje i nema sputavanja, takva su pravila igre. Jednaka!

Mnogi će sada reći, pa već ima uspešnih žena, jakih, ostvarenih. Da, ima ih i hvala im na tome, ali verujte mi, bilo bi ih još više da ih porodica, sredina, okorela tradicija i birokratija nisu sputavale. Zato ponavljam, svest ljudi moji, svest treba da menjamo!

Porodica, pa škola, pa sredina, pa mediji snose odgovornost za to kako će i u šta da izraste jedan zeleni član ljudske zajednice. A jednostavno je, treba da izraste u ČOVEKA. To da li su mu jaja eksterni ili interni deo tela ne treba da uslovi pozicioniranje na lestvici vrednovanja sposobnosti.

Nećemo se lagati, društvo je jedno, a priroda je drugo. Da bi nas bilo, moramo da se razmnožavamo i tu se već pravi jasna razlika između muškarca i žene. Svi znamo podelu uloga, ali jedna je stvar napraviti živo biće, druga roditi ga, a sasvim posebna dimenzija kako od tog ljudskog bića napraviti čoveka. Za taj posao su potrebna još dva čoveka, a to što su u telu muškarca i žene je tehnički detalj.

Priroda nam određuje i fizičke karakteristike koje su nekad jače od svih želja. Evo na primer ja, niska sam i mogu da budem samosvesna i sposobna do besvesti, ali ne mogu da dohvatim poslednji raf u supermarketu. I definitivno ne mogu da nosim džak cementa, ali to ne mogu ni mnogi muškarci. Zar ne?

Fizička nejednakost, nikada, ali nikada neće značiti psihičku, intelektualnu ili emocionalnu nejednakost. Budi i bori se. Za sebe, za nju ili njega. Da budete podjednako vrednovani hirurzi, kuvari, slikari, pisci, novinari, advokati, predsednici država. Sve što je u lobanji, jednako nam je.

Foto: getfoxtales.com

I, da, da, znam da sam sve ove profesije navela u muškom rodu, ali tema koja je donedavno bila u fiokusu, a tiče se rodno senzitivnog jezika je doista kompleksna i zaslužuje potpunu, a ne usputnu pažnju, mada je i sve prethodno napisano samo grebanje po površini. Ipak, od nečega mora da se počne.

No, tema ovog teksta zapravo su profesije novih generacija, ali kako sam odmah znala kojim primerom iz ove široke oblasti želim da se bavim, nisam mogla, a da se ne osvrnem na rodne položaje, jer ću svoje viđenje uspešnosti u novim profesijama predstaviti kroz prizmu rada jedne žene.

Svedoci smo, ne, bolje rečeno, živimo u svetu društvenih mreža i mada nam je teško da priznamo, ni ne naslućujemo im granice uticaja, a već sad su ogromne. Dokaz svemu tome je sloj profesionalaca koji su, služeći se prednostima interneta i pozitivno eksploatišući pojedine platforme na njemu, uspeli da naprave ozbilje i kvalitetne poslovne poduhvate.

Sa posebnim osvrtom na Instagram, uočavamo da je taj novi sloj profesionalaca morao da se izbori za vidljivost, jer na internetu smo svi jednaki, svako ima neograničeno pravo predstavljanja, pitanje je samo koliko će to što imamo da predstavimo biti zanimljivo potencijalnoj publici.

U svetu šablona i nedostatka originalnosti, teško je i rizično odvažiti se na neproveren potez i zato mnogi, koristeći se isprobanim metodama, za kratko vreme dođu u centar pažnje, ali usled nedostatka inovativnosti i kvaliteta sadržaja gube ’popularnost’. Sa druge strane, oni koji su spremni da svetu pokažu nešto novo ili pak da nešto staro predstave na drugačiji način, moraju da prođu duži put, da budu strpljivi, da marljivo rade i ne odstupaju od svojih principa. Tako se gradi kontiuitet i trajnost.

Primer takve revolucije, miroljubive i lične, a u službi društvene promene je definitivno Branislava Antović, autorka bloga Brana’s Divine World.

Foto: portalmladi.com

Rad gospođice Antović pratim već nekoliko godina. Kada sam prvi put ’naletela’ na njen blog, mislila sam da je isključivo modno orjentisan, ali sam se ubzo uverila da se pored mode bavi i temama koje su u vezi sa putovanjima, umetnošću, kulturom, životnim ritualima, značajnim mestima i ljudima, srećom, ljubavlju, dobrotom i svim onim što čine život. Inteligencija kojom odišu njeni tekstovi, uobličeni elegancijom i odmerenošću, a ujedno upotpunjeni preciznim i jasnim informacijama, navode čitaoca da želi još.

Ono što Branislavu Antović, po mom mišljenju, izdvaja od drugih je neodstupanje od onoga u šta veruje. Uspeh nije dodvoravanje publici, uspeh je pronalaženje sličnih koji će videti pravu vrednost vašeg rada, a dodatnu motivaciju, verujem, predstavljaju i priznanja od strane onih koji možda nisu pristalice, ali svejedno ne mogu da ospore značaj ovog projekta.

Nakon uspešnog pozicioniranja na srpskoj blog ravni, Branislava je pokrenula i svoj YouTube kanal, a jedan od serijala koji je privukao veliku pažnju nosi naziv “Podeli radost”. U saradnji sa Aleksandrom Petrovski, takođe internet delatnicom, Branislava je kroz ciklus YouTube emisija davala predloge gde otići, šta od kulturnih događaja posetiti, koji film odgledati i još mnogo toga. Kultura i umetnost u njihovom maniru.

Popularnost gospođice Antović se, nekako prirodno, pretočila i na Instagram, pa se potvrda kvaliteta njenog rada u ovom trenutku broji hiljadama pratilaca na ovoj mreži.

Branislava Antović je primer mlade žene koja je, verujući i neodstupajući od ideja koje predstavlja, ostala dosledna sebi i time dokazala da, iako se nekome čini da u nečemu ne možete da uspete samo zato što ste jedan od pionira, kao što je ona bila 2010, ne smete da posustanete. Da savete drugih treba da saslušate, neke i usvojite, ali dobra zamisao, sa udelom srca i duše i neizmerno mnogo rada i truda uvek donose rezultat.

Pronađite inspiraciju u blogu Branislave Antović i izgradite svoj divni svet.

Izvor naslovne fotografije: pinterest.com