Bili su najponosniji kada izađu na scenu. Ta uniforma je na njima izgledala nekako svečanije nego kod drugih. Ti aranžmani su zvučali bolje. Imali su to nešto što je plenilo i po čemu su bili autentični. Izgledali su i zvučali grandiozno, ali uvek sa ukusom i bez preterivanja. Negovali su tradiciju, a bili su u trendu. Krenuli su na put da bi pomogli svojoj braći. Sa tog puta se više nikada nisu vratili.
Poslednja proba pred let za Siriju. Valerij Halilov, dirigent hora, kreće sa raspevavanjem. Svi su tu, na sceni, a u vazduhu se oseća neki pozitivan pritisak. Ovo je generalna proba, koncert pre koncerta. Ne peva se svaki dan ovim povodom. Njihovi sunarodnici su tamo negde daleko i očekuju veliki koncert koji će im podići moral. Roman Valutov, jedan od solista u horu Aleksandrov, kao po običaju kasni. Svi su već pomalo nervozni.
– Ako se ne pojavi uskoro poludeću – nervozan je bio Halilov.
Utom ulazi Roman. Rumenih obraza, sav znojav staje pred Valerija i izvinjava mu se. Ne može čovek da se naljuti na njega. Kada vidiš koliko je u stvari neiskvaren neophodno je malo da bi mu oprostio. Naravno kašnjenje nije moglo proći nekažnjeno.
– Maestro Valutov, izvinite što smo počeli bez vas – ceo hor se zacenio od smeha na opasku dirigenta.
– Izvinite što kasnim, gužva u saobraćaju. Drao sam se u kolima tako da sam se raspevao. Možemo da počnemo.
Dirigentu pada ruka, orkestar kreće lagano, klavir svira razložene akorde naviše, dok oboe sviraju šesnaestine naniže. Note koje Romanu nisu strane. Radi se o kompoziciji Un peu plus haut, numeri koja ga podseća na velikog Igora Raevskog. Roman briljantan kao i uvek. Sve mu je oprošteno.
https://www.youtube.com/watch?v=sv26O0fDkn8
Iza Romana u horu je Mihail, dok je njegova lepša polovina Ralina iza dirigenta. Pošto ansambl čini muški hor, orkestar i igrači, njih dvoje su na suprotnim stranama ali se ne odvajaju pogledom. Dok svi brinu o intonaciji ili pravilno izvedenoj pirueti njih dvoje su u svom svetu, daleko od probe i daleko od straha da li će da naprave grešku. Sanjaju veliku svadbu na proleće i pevaju punog srca. Za njih je ovo još jedno putovanje i lepa uspomena koju će jednoga dana ispričati svojoj deci.
Ostalo je da probaju još samo igrači jer upravo zbog njih ovaj ansambl izgleda veličanstveno. Narodna nošnja je u prvom planu. Ruske igre su sastavni deo gotovo svakog nastupa hora, ali za ovu priliku spremljeno je nešto specijalno. Na scenu stupa devetnaestogodišnja Lilija Pirjeva, balerina iz Voronježa. Ako je Roman taj koji ostavlja bez teksta onda je Lilija neko ko potpuno ukrade šou. Njen govor tela, ponašanje na sceni, savršena tehnika, harizma i komunikacija sa publikom kroz pokret, a samo 19 godina. Na kraju tačke dirigent udara palicom o pult i tako poziva ostatak ansambla da gromoglasnim aplauzom pozdravi mladu umetnicu koja ne može da sakrije oduševljenje.
Proba je uspešno završena. Poslednji dogovor dirigenta i ansambla oko sutrašnjeg okupljanja na aerodromu u vojnoj bazi blizu Moskve. Dirigent Halilov objašnjava plan puta koji obuhvata pauzu u Sočiju, nakon koje ide let preko Crnog mora. Članovi hora zadovoljno napuštaju probu dok Valerij ostaje poslednji u sali da bi još jednom pregledao sve partiture. Ljudi koji se muzikom bave toliko dugo kao on u glavi mogu da zamisle scenu i muziku kada na njoj nema nikoga i vlada potpuna tišina. Vojnici u bazi u Latakiji će čuti hor Aleksandrov u njegovom najboljem izdanju. Svestan je da je čuo greške u pevanju ali ne želi da unosi nemir kod svojih pulena jer je ukupan utisak bitniji od pojedinačnih detalja.
Valerij konačno odlučuje da završi svoj radni dan. Došao je prvi i izašao poslednji iz sale za probu. Odjednom mu zvoni telefon. Dobro poznati glas ga pita kako je prošla proba.
– Ukratko, Antonov mi kida živce, a Ralina i Mihail su već na medenom mesecu.
– Tako je bilo i sa Korzanovima pa su sada mirni kada imaju dete. Nemoj im to uzimati za zlo.
Bio je to Vadim Ananijev, glavni vokalni solista u ansamblu, koji je zbog novorođenčeta tražio odsustvo sa ovog koncerta. Zanimala su ga sva dešavanja sa probe jer je žarko želeo da bude deo tog koncerta i nije mu se dalo. Njegova lična karta je Kaljinka zbog koje je širom sveta poznat kao „gospodin Kaljinka“.
https://www.youtube.com/watch?v=5de7SE9Rnb0
– Antonov je dobar, samo što je nekada zabunjen. Mislim da može dobro da iznese Kaljinku. Igrači?
– Trofimova, Klokotova i Giljmanova odlične. Lilija Pirjeva je čudo od deteta.
Razgovarali bi njih dvojica još dugo ali Vadim nije želeo da duži priču jer je znao da Valerij mora da se odmori pred put. Želeo je toliko toga da kaže svom prijatelju ali mu je umesto toga samo poželeo sreću i završio razgovor.
Vreme je za polazak. Na aerodrom u blizini Moskve pristižu članovi ansambla. Svi osim Romana naravno. Među prvima stiže bračni par Korzanov. Oleg i Ekatarina su nekada bili mladi i nemirni, kao Ralina i Mihail, ali sada su sazreli. Sada su roditelji koji moraju da se odvoje od svog trogodišnjeg sina na nekoliko dana.
Polako pristiže i dirigent, orkestar i veći deo muškog hora. Pojavljuje se i Lilija sa velikim podočnjacima. Za nju je ovo putovanje ostvarenje sna i zbog toga je imala neprospavanu noć. Sada je tu kompletan ansambl.
Stiže i Roman sa tri velika kofera i vadi pasoš za imigracionu kontrolu.
– Da li se Vi šalite? Ovaj pasoš je istekao još u julu.
Ponovo je uprskao stvar. Opet će biti predmet podsmeha u horu. Kako sada da izađe pred oči dirigentu.
– Kako istekao? Molim Vas proverite još jednom.
– Gospodine mogu da proverim još pet puta ali ovde je sve jasno. Ne možete da putujete.
„Ovo se ne dešava“, pomislio je jadni solista u sebi. Očekivao je da će ovim koncertom i definitivno kupiti poverenje celog ansambla i da će možda već od naredne godine postati glavni solista. Nije mu bilo suđeno da se ukrca na avion. Roman Valutov je toga dana prevario smrt.
Vest da Roman ne putuje je brzo došla do ostatka sastava. Ralina i Mihail su već u redu za ulazak u avion. Bez Valutova i Ananijeva ansambl ne zvuči isto. Ovaj put je počeo loše, ali njima to i nije toliko bitno dokle god su zajedno. Ulazeći u avion Ralina se obratila Mihailu.
– Romanu je istekao pasoš. Znači ostali smo bez još jednog soliste.
– Na kraju će dirigent da se lati mikrofona – promrljao je Mihail i izazvao smeh kod svoje izabranice.
Sada je ceo ansambl od 64 člana u avionu. Sa razglasa se čuje dirigent koji želi još jednom da se obrati svima pred put.
– Svi znate šta se desilo sa Romanom ali mi idemo tamo bez obzira na sve probleme koji su nas zadesili. Sinoć ste bili odlični i ako samo deo toga prikažete u Latakiji ja ću biti i više nego zadovoljan. Srećan put!
Sada više nema nazad. Spremni su koliko su spremni i moraju da iznesu ovaj koncert najbolje što mogu. Sledeća stanica: avio-baza Hmejmim izvan priobalnog dela Sirijskog grada Latakije. Aleksandar Šutko, jedan od pevača iz ansambla, telefonom poziva svoju sestru Emu.
– Već smo se ukrcali, polećemo za 15 minuta. Zvaću te oko 5 ujutru kada budemo stali u Sočiju.
Aleksandar je sa sobom poneo sliku svoje verenice Julije, bankarke iz Moskve, sa kojom je štedeo novac za venčanje. Znao je da ona misli na njega i da brine. Želeo je da je uveri da je sve u redu i da nema razloga za strah. Želeo je da joj pošalje sliku za srećan i bezbrižan put. Taj put je nažalost bio bez povratka.
Avionska nesreća koja se dogodila na katolički Božić 2016. godine odnela je 92 života. Kompletan ansambl Aleksandrov koji je tog dana putovao u Siriju više se nikada nije vratio. Vadim Ananijev i Roman Valutov su i dalje solisti u novom sastavu ansambla Aleksandrov. Pesmom se obraćaju svojoj porodici na nebu i pitaju se da li tamo negde oni mogu da ih čuju.
Studenti FMU izvode kompoziciju Sveti rat na memorijalnom koncertu posvećenom ansamblu Aleksandrov (Ruski dom, 27.2.2017.)
VAŽNA NAPOMENA:
Delovi ove priče su izmišljeni. Iskreno se nadamo da tekst ne vređa nikoga ko je pogođen ovim nemilim događajem. Redakcija Vajb magazina i autor ovog teksta izjavljuju saučešće porodicama preminulih.
