Tačno se sećam tog trenutka, bio je decembarski dan leta (zime) gospodnje 2016. Rekla sam drugarici kako ću sledeće godine otići u Rim – šta god bilo, moja pozadina će se 2017-te naći u Večnom gradu.

Godinu dana kasnije – 30. decembra, da, ali 30. decembra *2017.* godine, točkići naših kofera kotrljali su se po stanici Termini. Tražeći taksi u gužvi ljudi, slušajući deliće isprekidanih konverzacija na italijanskom i prelazeći pogledom preko pinija, drveća tako karakterističnog za Rim, konačno sam postala svesna: stigla sam.

Grad mojih snova me nije razočarao; naprotiv, bilo je magičnije nego što sam zamišljala.
Na ulicama su, u isto vreme, i Božićne lampice i drveće na kojem rastu pomorandže (da, da, u decembru/januaru). Vreme je sunčano i toplo kao da je proleće. Svi pričaju jezik koji volim i koji studiram.
U daljini, neko svira Pink Flojde.

Čak i da nije bila Nova godina, ne bi bilo pogrešno da nazovem ovaj tekst “praznik u Rimu”. Dani bi nam započinjali tostom sa Nutelom i najlepšim kapućinom na svetu, bili ispunjeni sa toliko lepih stvari da sam jedva uspevala da slegnem sve utiske, a završavali se tek kad bismo peške prešle 20ak kilometara.
Bilo da možete da izdržite taj tempo ili biste radije gradskim prevozom (u kom nema kontrole – nemojte da kažete da sam vam to ja rekla), četiri-pet dana je sasvim dovoljno da se lepo upoznate.

Savet: Ako ikako možete, nađite smeštaj u centru, život će vam biti lakši (dakle, ništa istočnije od stanice Termini). Mi smo se super družile sa Italijanima, Kubancima, Rusima + Filipincem koji je držao naš hotel, ali motanje po tim krajevima grada noću, pogotovo nakon dočeka, nije nešto što bih ponovila. 🙃

Mesta koja treba posetiti je mnogo, pa je lako pogubiti se. Izdvojila sam nekoliko, koja, po mom skromnom mišljenju, zaista ne smete da propustite. Bez ikakvog specifičnog redosleda:

1. Fontana di Trevi

Nismo videli Anitu Ekberg kako se kupa unutra, ali jesmo roj turista koji su se, pod budnim okom mermernog Neptuna i dva Tritona, slikali i bacali novčiće. Bez brige, uz malo truda se može naći savršen nema-nikog-oko-mene ugao za sliku ispred ovog remek-dela Nikole Salvija. Ne zaboravite da poželite želju i bacite novčić preko glave, da biste se opet vratili.

2. Koloseum

Na šta prvo pomislite kada čujete Rim, ako ne na najčuveniji amfiteatar na svetu? Nekad stecište gladijatorskih borbi u koje može da stane 55.000 gledalaca, sada glavna turistička atrakcija. Svake prve nedelje u mesecu ulaz je slobodan, ali pripremite se na duuuugačak red.
Bonus savet: ako znate unapred da negde želite da idete, a za to vam trebaju karte, kupite ih preko Interneta. Biće nekoliko evra skuplje, ali će vas poštedeti sati i sati nimalo zabavnog čekanja u redu.

3. Spomenik Viktoru Emanuelu II

Kad se pravio spomenik kralju koji je ujedinio Italiju, moto je očigledno glasio go big or go home. Na prvi pogled, ne možete da ne primetite koliko je ogroman, veličanstven i beo.
Na drugi pogled, pomalo liči na svadbenu tortu ili pisaću mašinu, što su mu samo neki od nadimaka (la torta nuziale / macchina da scrivere).
Ako se popnete mnogobrojnim stepenicama, prvo ćete videti večni plamen koji gori u čast neznanih boraca, a onda i neverovatan pogled na grad.

4. Piazza Navona

Čim sam kročila nogom na ovaj barokni trg, postao je moj omiljeni. Bernini je dizajnirao fasadu crkve Svete Anjeze (odmah ćete je primetiti) i fontanu sa egipatskim obeliskom u centru. Navodno, sveta Anjeza je bila mlada devojka koja je ubijena jer je odbila svog prosca i posvetila se hrišćanstvu.
Pošto me mozak nije baš služio tokom boravka na ovom trgu – sve što sam mogla da pomislim bilo je V A U!!, neka slika govori umesto mene.

* Između prethodnog i sledećeg mesta na listi, nalazi se Gelateria della Palma, gde možete da birate između čak 150 ukusa sladoleda. Uprkos mojoj želji da bude drugačije, probala sam samo dva ukusa, ali sam pala na guzicu koliko su dobri. Nema na čemu!

5. Španske stepenice

Ne znam kako, ali kud god bismo krenule, zavšile bismo na Španskim stepenicama. Možda nas je otključani Diorov WiFi zvao.
Elem, na ovom mestu se održavaju revije vrhunskih modnih kuća (čije prodavnice možete naći u produžetku, u ulici Condotti), kao i praznične parade (u koju smo se slučajno uključile); sa hladnih, belih stepenica smo gledale i maraton.
Jedino razočaranje je što nije naišla neka verzije Gregorija Peka iz 2018-e.
6. Vatikan

Prvog januara smo se zaputile u ovu državicu i slučajno došle taman kada je papa započinjao svoj govor povodom dolaska Nove godine. Čak i za mene, poprilično nereligioznu osobu, još manje katolika, bilo je to prelepo iskustvo. U jednom trenutku, dok je pričao, kroz guste oblake koji su prekrivali nebo tog dana je granulo sunce. Galebovi su leteli iznad nas. On je pričao. Osećao se neki neverovatni mir.
Nismo ušli unutra jer je ulaz bio besplatan, a samim tim, red nesnosan. Ako budete imali priliku – ispravite našu grešku.

7. Piazza del Campidoglio

Kada je car Karl V posetio Rim, papu Pavla III je bilo sramota što je Kapitol sav blatnjav i… ne baš u idealnom stanju. Tako je zamolio Mikelanđela da dizajnira fasadu i šare po kom se ovaj trg prepoznaje. Veoma je blizu spomeniku Viktoriju Emanuelu II, pa možete da ubijete dve muve jednim udarcem.

8. Vila i park Borghese

Kada pogledate remek-dela, između ostalog, Berninija, Karavađa i Rafaela, prošetajte se po parku. Park Borgeze je kao rajski vrt u centru grada – liči na Boboli vrtove u Firenci, samo što je ulaz besplatan. Možete da vozite bicikl ili čamac i pravite piknik dok slušate džez.
Ako ogladnite, a niste ništa poneli (što bih vam preporučila jer prodavnice u samom parku nisu baš jeftine), možete da odete do Trga naroda (Piazza del popolo). U jednoj od sporednih ulica se nalazi odlična picerija, koja će vam za oko četiri evra iseći pozamašno parče pice sa savršenom tankom, hrskavom koricom.

Piazza del popolo – detalj

9. Trastevere

Trastevere je presladak kraj koji se prostire uz Tibar (Tibar = Tevere), sa vatikanske strane reke. Podseća pomalo na beogradsku Skadarliju. Pun je starih, crvenkastih kuća sa cvećem ili puzavicama, kaldrmisanih uličica i živog noćnog života.

…i savršenih slatkiša koji podsećaju na Ferrero u random poslastičarnicama.

10. Usta istine

Ukoliko nemate poverenja u vašu lepšu/ružniju polovinu, odvedite ih do Usta istine (bocca della verità), koja datiraju još iz četvrtog veka p.n.e. Po legendi, ako staviš ruku u njih i slažeš, oni će ti tu ruku odgristi. Pa se vi zezajte!

turismoroma.it

+ Bonus: Moneova izložba

Svako ko me poznaje, zna koliko sam očarana ovim čovekom i njegovim radom. Pošto ovaj grad kao da je napravljen po mojoj meri, desilo se i da je održana njegova izložba. Ako i vas put nanese ovde do 11. februara (a možete krenuti bilo kojim, jer svi putevi vode u.. dobro, dobro, ne prevrćite očima), ne propustite da vidite njegove radove. Od prvih karikatura do čuvenih „Vodenih ljiljana“, sve je bilo toliko predivno da nisam mogla da dođem sebi.
P.S. Pozdrav za čoveka koji mi nije naplatio punu cenu karte jer je mislio da imam manje od 18 godina (iako bi, da mi je tražio neka dokumenta, saznao da to baš i nije tačno) ♥

Fotografije: Dunja Jovanović 

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite Vaš komentar
Molimo vas unesite Vaše ime ovde