Pontevedra – grad bez automobila

Da li možete da zamislite rano jutro u centru grada, odlazite na posao, kupujete kafu i čujete cvrkut ptica, ljude, cvrčke? Cvrčke. U centru grada. Ujutru. Teško.

Stanovnici španskog grada Pontevedre žive tu urbanu bajku – bez zaglušujućeg saobraćaja, bez zastoja, psovki, nervoznih vozača koji naležu na sirene, bez saobraćajnih nezgoda i pogibija na pešačkom prelazu. Deca bezbrižno trče ulicama, roditelji za njima ne dovikuju: “NE NA ULICU!”

Gradonačelnik Miguel Anxo Fernández Lores je zabranio automobile u centru Pontevedre. Dnevno je kroz centar grada prolazilo oko 14.000 automobila; dakle, kroz centar grada je prolazilo više automobila nego ljudi. Starijim ljudima i deci je bilo teže da se kreću po gradu zbog kola. Automobili, privatna imovina, zauzimali su sav javni prostor. Zato je Lores od srednjevekovnog centra grada (300.000m2) napravio pešačku zonu.

“Istorijski centar grada bio je mrtav”, kaže on. “Bilo je mnogo droge, previše automobila – cenar je bio marginalizovan. Grad je propadao, bio je zagađen i bilo je mnogo saobraćajnih nesreća. Grad je stagnirao. Ko god da je imao priliku, napustio ga je. Isprva smo mislili da treba poboljšati uslove saobraćaja, ali nismo mogli da nađemo održivo rešenje. Umesto toga odlučili smo da vratimo javne površine stanovnicima grada i otarasimo se automobila.”

Lores je zabranio da automobili prolaze kroz grad i rešio se javnog parkinga, pošto je baš potraga za parkingom bila uzrok tolikih zagušenja. Sva parking mesta iz centra su uklonjena, otvoren je veliki broj podzemnih i parkinga na periferiji, a ograničenje brzine u zonama saobraćaja spušteno je na 30km/h.

Grad je procvetao. Na ulicama na kojima je od 1996. do 2009. poginulo 30 ljudi, od 2009. taj broj se sveo na nulu. Emisija ugljen-dioksida smanjila se za skoro 70% (!), ljudi više pešače ili idu biciklom, što je sveukupno sigurno doprinelo boljoj krvnoj slici čitavog grada. I možda biste očekivali da ljudi napuste takav grad jer odlazi u krajnost, ali je u Pontevedru pristiglo čak 12.000 novih stanovnika (možda Kinezi koji su se usudili da skinu maske i zapravo dišu).

 

Postoje, naravno, neka pravila funkcionisanja ovog novog modela mobilnosti: ukoliko neko želi da se venča u car-free zoni, mladenci mogu doći kolima, ali svi ostali pešače; isto važi i za sahrane; transport i kurirske službe imaju jutarnji i popodnevni raspored dostave u pešačke zone; kroz centar Pontevedre je moguće proći kolima samo ako se koriste zvanične tačke ulaska i izlaska; policija gotovo uvek nadgleda centar grada itd.

Pontevedra je pronašla alternativu. Iako možda nije najsrećnije rešenje zabraniti saobraćaj u potpunosti (jer krajnosti nikada nisu dobre, učili smo na prošlom času) i iako svako rešenje ima svoje dobre i loše strane, čini se da su stanovnici zadovoljni ovakvim načinom života. Sigurno je lepo udisati kiseonik, a ne dizele, ugljen-diokside i deves’ petice.

Severina je možda videla grad bez ljudi, ali je Španija videla grad bez automobila.