16.03-21.03.2018

Voyage d’études*

Pri samom kraju zime pratili smo mladog i perspektivnog režisera takozvanih (ne tako) Bolivudskih filmova, na njegovom putu do Nacionalnog Parka Kalankes (Calanques), na obali Mediteranskog mora nadomak Marselja. Usput smo došli do nekih fantastičnih ideja, plivali u ledilu tirkiza, igrali uz nasumičnu muziku koja je svirala u pozadini nestvarnih pejzaža, odslušali nekoliko spontanih predavanja o turbulentnoj istoriji Marselja, duboko upisanoj u stene ovog grada kao mesta velikih kulturoloških susreta, podela, kao i tranzita koji ostaje između, imitirali zvuk galebova, davili se u karamelizovanom šećeru, najmanje po jednom pogledali u sopstvenu senku, posetili Le Korbusjea i sreli par kučića i jednu neurotičnu mačku.

Iako mi je jako teško da potvrdim redosled, kao i autentičnost navedenih događaja, zar nije bujna mašta putnika mesto gde se fragmenti iluzija i snova mešaju i duboko upisuju u polje realnog, stvarajući beskrajnu igru koordinata vremena i prostora? Tamo gde jedina stvar koja ostaje stabilna jeste fragment koji je uhvaćen kroz objektiv stare analogne kamere, koji ostaje da se inati vremenu i kad memorija počne da bledi i brka?

*Serija fotografija u pratnji teksta je nastala tokom Studentskog putovanja studenata Mastera CCC (Critical Curatorial Cybermedia) sa fakulteta HEAD (Haute Ecole d’art et de design) iz Ženeve, čiji sam imala prilike da budem deo kao učesnik u odabranoj ulozi posmatrača u Martu.

// Iz Dnevnika Pegi.Sju, Marselj (Francuska), Mart 2018.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite Vaš komentar
Molimo vas unesite Vaše ime ovde