Tradicionalni stil tetovaže i tetoviranja prepoznaje se po smelim konturama, ograničenoj paleti boja i simbolima koji govore jednostavnim i jasnim jezikom. Međutim, današnji umetnici počinju da pišu novu priču. Sa svakim potezom igle, menjaju značenje samog pojma tetovaže.
Među njima Tatu Panda zauzima posebno mesto – on ne tetovira samo kožu, već iluziju, pokret, dah…
Njegove tetovaže su minijaturna remek-dela: fine linije, mikrorealizam na ivici mogućeg, slike koje kao da lebde iznad tela. U njegovim radovima morski svet dobija novu dimenziju – ajkule, raže, aligatori klize po koži kao da plivaju, zarobljeni između stvarnosti i sna. Ključ tog čarobnog efekta leži u senci – difuznoj, precizno postavljenoj, koja razdvaja telo od slike, a opet ih veže u jedno hipnotišuću celinu.
„Za mene je to jednostavno. Preciznost u detaljima je najbitnija da bi efekat mogao da se stvori u potpunosti. Mnogi moji klijenti žele da ponesu nešto njima lično, nešto što neće odmah „zapasti za oko“, ali će ipak naterati ljude da se zaustave i dvaput pogledaju. Hteo sam da to istaknem – u jednostavnosti leži elegancija“, reko je Tatu Panda.
„Mikrorealizam nikada nije bio samo moj stil. Bio je to moj način da pokažem „srednji prst“ industriji. Oduvek sam bio u sukobu s autoritetom – a tattoo scena ima dugu istoriju da ne prihvata ono što nije u skladu sa tradicijom. Kada su se smejali mikrorealizmu, kada su ga omalovažavali, kada su hteli da marginalizuju svakog ko je pokušao da ga gura napred – ja sam odlučio da idem još jače. Izgradio sam svoje ime na onome za šta su govorili da je nemoguće“, zaključio je Tatu Panda.
