Ne bi mi bili Srbi, a da nam nešto ne fali. Svuda tražimo dalku u jajetu, od komarca pravimo magarca i tako u krug. Pa kud puklo da puklo.

Kad nam sve ide od ruke, mi nismo zadovoljni. Ne tražimo više i bolje, već tražimo ono šta tu ne valja. Pa sve to kudimo i pričamo kako je ovo ovako, a ono onako. Prosto, ne znamo što hoćemo, a k***** se nešto.

Pre samo mesec dana, fudbalska reprezentacija Srbije obezbedila je plasman na Mundijal. Kvalifikacije smo odigrali tipično „srpski“, ni tamo ni vamo. Kako god, uspeli smo. Jedva.

Međutim, narodu, a i javnosti, nije zapala za oko činjenica da smo se plasirali na prvenstvo pobedivši dva najlošije plasirana tima u grupi, već to da (sad već bivši) selektor u reprezentaciju nije zvao momka koji je trenutno, pored Nemanje Matića, najbolji srpski fudbaler.

Prašina se digla. Svakako bespotrebno, ali oparavdano našem mentalitetu. Novine su brujale o tome i time vršile pritisak na savez i selektora, a sam Sergej Milinković Savić je mudro ćutao i čekao šansu da zaigra u nacionalnom dresu.

Epilog svega je iznenadna smena selktora Muslina. Igra anđela i đavola. Menadžera, navijača i ljudi koji svoj posao rade predano i pošteno. Ipak, to tako ovde ne može, niti će ikada moći. Nedopustivo je da Mateja Kežman, bivši reprezentativac, a sada menadžer Milinkovića Savića preko novina proziva Muslina, jer njegov pulen ne dobija poziv za reprezentativne akcije. Ovde sve i svako može da radi šta i koliko hoće i da mu jedini razlog za to bude zadovoljstvo i sopstvena gu****.

Pa dokle više ovako? izvor: srbin.info

Javna je tajna da onaj ko je određen da nešto napravi i ostvari neki rezultat samo je bleda senka stvarnih dešavanja iza kulisa naše „kuće“ fudbala. Kada ti tamo neki nalickani sa pederušom kroji tim, onda ne možemo očekivati ništa drugo do puke propasti srpskog fudbala. Meni je ipak draže da kažem sunovrata, jer od ovog ne može gore.

Razumem da fudbalski nismo toliko uspešna nacija i da nam je veliki uspeh sam plasman na neko veliko takmičenje, ali razmislite da li bi bolje bilo da ne slavimo pobede u kvalifikacijama nego lepo da sačekamo i vidimo šta stvarno mogu naši „Orlovi“ u Rusiji. Sa ili bez Sergeja. Sa novim selektorom čije ime i ne naslućujemo, jer se moje kolege igraju nagađanja. (a o čemu bi drugo i pisali?) Ili sa potpuno novim timom?

Mogli bi to malo drugačije da reše. Lepo raspišu izbore za tako odgovornu poziciju i mirna Bačka. Ali, ko bi bio lud da se kandiduje za to mesto. Ko želi da bude još jedna figura u menadžerskom šahu? Burgije trenutno nemamo, ali para se zavrtela.

Postalo mi je mučno da stalno isterujem neku nepravdu i glumim super heroja, kad sve stagnira, a tračka nade ni na mapi. Neka papir ostane da trpi sve, a ja odoh u selektore.

Pozdrav do nekih novih kvalifikacija!

P.S Evo Sergeja u reprezentaciji… možda se i meni posreći.