Koga god da pitate, verovatno će umeti da vam odgovore ko su bili Van Gog ili Johan Sebastijan Bah. Danas je to opšta kultura. Ključna reč: danas.

Nisu svi imali tu sreću (ili nesreću, zavisi iz kog ugla gledate) da postanu slavni dok su bili živi. Nečija genijalnost i talenat prepoznati su tek nakon njihove smrti: bilo zbog činjenice da su bili previše ispred svog vremena, bilo zbog loših životnih izbora, nesrećnih okolnosti, ili nečeg trećeg.

Pogledajmo neke od najpoznatijih ličnosti koje su umrle previše rano da vide svoju slavu:

Vinsent Van Gog (Vincent Van Gogh)

Dela ovog postimpresioniste danas su veoma tražena i dostižu vrtoglave sume; za života je, međutim, prodao samo jednu jedinu sliku.
Koristio je jarke i vesele boje dok je slikao, ali je njegov život bio obojen potpuno drugačije. Bolovao je od nekoliko mentalnih poremećaja, uključujući depresiju, a nije imao sreće ni u ljubavi, ni u poslu (uglavnom ga je brat izdržavao). Umro je izvršivši samoubistvo.
Ljudi su otkrili njegove radove (ima ih oko 2.000) tek nešto pre Prvog svetskog rata, zahvaljujući ženi njegovog brata. Širili su se najpre po Francuskoj i Belgiji, da bi na kraju došli do britanskih i američkih kolekcionara.

biography.com

Džejms Din (James Dean)

Loš dečko crno-belog Holivuda snimio je samo tri filma pre nego što je poginuo u automobilskoj nesreći. Jedan od njih, “Buntovnik bez razloga” (Rebel Without a Cause), doneo mu je svetsku slavu i kultni status.
Jedini je koji je posthumno dobio dve nominacije za najboljeg glumca, uključujući i nominaciju za Oskara.

lwlies.com

Franc (Franz) Kafka

Da je čovek po imenu Maks Brod održao obećanje koje je dao Kafki, za ovog pisca ne bismo znali ni dan danas.
Naime, na samrti je zamolio svog starog prijatelja Maksa da spali sva njegova dela. Baš sve – rukopise, skice, pisma i dnevnike. On to, hvala Bogu, nije uradio.
Kafka ni pre tog trenutka nije bio manje kritičan prema svom radu – mnogo je pisao, ali je objavio samo nekoliko nezavršenih dela, ne preterano zapaženih.
Veruje se da je završio samo “Metamorfozu”.

thefamouspeople.com

Ana Frank

Ne želim živeti uzalud, kao većina ljudi. Želim biti korisna i donositi zadovoljstvo svim ljudima, čak i onima koje nikada nisam upoznala. Želim nastaviti živeti i nakon smrti!“, napisala je Ana u svom dnevniku.
Tada nije znala da će se to i obistiniti, kao ni da će postati simbol stradanja jevreja u Drugom svetskom ratu. Ubijena je u koncetracionom logoru Bergen-Belzen 1945. (kad je imala samo 15 godina), ali njene misli i dalje čitaju ljudi širom sveta.

annefrank.org.uk

Edgar Alan Po (Edgar Allan Poe)

Po se nadao da će moći da živi od pisanja, ali, nažalost, život mu je krenuo u drugom pravcu. Dela su mu objavljivana uglavnom pod pseudonimom, a za to ili nije bio plaćen, ili je suma bila tek simbolična; kultna pesma “Gavran” mu je donela samo devet dolara.
Žena mu je prerano umrla, nakon čega je mnogo pio i umro pod nerazjašnjenim okolnostima.

Tek posle toga, postao je voljen i cenjen kao jedan od najznačajnijih pisaca 19. veka. Uveo je novi stil i teme u književnost i napisao prvu detektivsko-fiktivnu kratku priču (koja je uticala, između ostalog, i na Artura Konana Dojla).

poetryfoundation.org

Johan Sebastian Bah (Johann Sebastian Bach)

Ovaj barokni kompozitor je bio poznat i pre smrti, ali samo kao orguljaš. Tek nekoliko njegovih dela je objavljeno.
Njegova muzika je prepoznata tek u 19. veku. Tome je najviše doprineo nemački kompozitor Feliks Mendelson (Felix Mendelssohn), koji je 1829. godine izveo Bahove “Pasije po Mateju”.

foreveruntiltheend.com

Emili Dikinson (Emily Dickinson)

Stidljiva i introverta Emili objavila je samo sedam svojih pesama, dok je ostalih 1.800 ostalo sakriveno do njene smrti. Baš kao i Kafka, i ona je na samrti tražila da se njena dela spale.
Njena sestra i dve prijateljice je nisu poslušale i četiri godine nakon njene smrti, 1890. godine, objavile su zbirku Emilinih pesama.
Ostalo je istorija – postala je jedna od najznačajnijih žena pesnikinja u engleskoj književnosti.

poetryfoundation.org

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite Vaš komentar
Molimo vas unesite Vaše ime ovde