Pogrešio bih ako ovaj tekst posvećen finalu Eurobasketa ne počnem citirajući Stefana Jovića posle polufinalne pobede nad Rusijom – “Krvarimo, burazeru za ovu Srbiju, sve radimo…”
Baš ovim rečima, plejmejker srpske reprezentacije ukratko je opisao ono što zaista naši momci pokazuju na parketu istanbulske Sinan Erdem arene. Ako zanemarimo priče da je Sale Đorđević na ovo evropsko prvenstvo doveo „okrnjen“ sastav i kako bez standardnih osam igrača ne možemo dalje od osmine, eventualno četvrt-finala. Međutim, kao i na predhodnim takmičenjima ovi fantastični momci su nas demantovali.
Sve je to super, pobeda, ali nije to to. Bile su reči navijača u Srbiiji posle uvodnog trijumfa nad Letonijom. Nakon drugog meča u grupi i poraza od Rusije, javnost je počela (naravno, Srbi smo) da kudi i pronalazi uvek ono što ne valja, nadajući se da ćemo kako-tako proći grupnu fazu. Ne bih da se ponavljam i dosađujem sa pričom da smo mi talentovana sportska nacija. Jesmo, to je nesporno. Ali, i oni su od krvi i mesa, ne mašine od kojih očekuješ da će „samleti“ sve pred sobom.
Rasli su iz meča u meč. Lomili igru protivnika kada je trebalo. Jednostavno, bili su najbolji u pravo vreme. Lider ovog tima – Bogdan Bogdanović opravdava svaki pozitivni epitet koji mu se da. Bobi Marjanović dominira u reketu i praktično je noćna mora protivničkih centara. Već je postala ustaljena praksa. Kada Marjanović dobije loptu odmah se oko njega stvori najmanje dvojica igrača koji bezuspešno pokušavaju da je uzmu. Samim tim otvara se više prostora za šut sa distance. Hvala Bogu, pa ovi momci to odlično koriste.
Drugi tim Srbije, kako su ih pojedini mediji nazvali, uzima nadimak posrnuloj reprezentaciji Španije i furiozno ide ka najsjajnijem odličju.
Poslednja prepreka ka velikom uspehu je najveće iznađenje prvenstva – reprezentacija Slovenije, predvođena srpskim selektorom Kokoškovim. Reprezentacija u kojoj do velikog izražaja dolazi spoj mladosti i iskustva u liku i delu Dragića i Dončića. U finale su ušli bez poraza, jer bez šale igraju nestvarnu košarku.
Za našu reprezentaciju sledi još jedna odlučujuća istanbulska noć, pa neka se ponovi 2001. godina i ponovo se popnemo na „krov“ Evrope.
Očekuje nas pravi spektakl. Bivši sunarodnici, sada rivali, prirediće bez sumnje atomski basket. Parket će podrhtavati pod njima. Jedno je sigurno, uvek pobećuje sport. A Srbija ili Slovenija?
Nema ljutiš. Budimo veliki u pobedi i u porazu. Svakako, srčaniji i skoncentrisaniji prigrliće pehar namenjen najboljoj reprezentaciji Evrope.
Naslovna fotografija: facebook page – Košarkaška Reprezentacija Srbije (National basketball team of Serbia)
