Mnogi smatraju da se hrabre osobe ne plaše. Smatraju da je hrabrost zapravo odsustvo straha. Ko veruje u to kada se sam uplaši misli da nije i ne može biti hrabar. Istina je baš suprotna. Hrabrost nije odsusutvo straha. Odsustvo straha bi bila čista ludost. Hrabri ljudi osećaju strah s tim što oni urade ono čega se plaše ako su tako odlučili. Hrabrost nije suprotnost strahu. Hrabrost je spremnost da se uradi nešto što osoba želi da uradi a čega se ujedno i plaši.
Kada se javlja strah?
Strah se uvek javlja kada izađemo iz zone komfora. To je ona zona na koju smo navikli, to je utabana staza u kojoj se osećamo sigurno jer nam je tu sve poznato i predvidivo. U zoni komfora nema rizika ali ni dobiti. Jednom rečju zona komfora je ona sredina i set ponašanja na koje smo navikli i u kojoj se osećamo sigurno. Svako ima svoju zonu komfora, s tim što je kod nekih ona veoma sužena a kod nekih je šira.
Da li je izlazak iz zone komfora uvek rizičan i opasan?
Uglavnom nije, jer je zona komfora samo navika. Ljudski ego je biće navike i čim se stvari dešavaju van utvđenih šablona na koje je ego navikao nastaje strah, strepnja ili čak panika…
Ceo tekst pročitajte na sajtu vaspsiholog.com
Izvor fotografije: tumblr.com
