“Ne daruje bog umetnika talentom, već rđavim životom.”
Sergej Dovlatov
Emocija koju osetimo kada se susretnemo sa nekim umetničkim ostvarenjem jeste to što ga definiše kao umetnost. Ona je često beg od stvarnosti, a to najbolje znaju oni koji je stvaraju. Kada je reč o fotografiji kao umetničkom produktu, neosporno je da se iza svake uspešne slike krije jako i duboko osećanje. Kroz fotografiju možemo da osetimo autorovu emociju, i za trenutak zavirimo u njegovu dušu. Predstavljamo vam nekoliko fotografa koji su svoju inspiraciju pronašli unutar sebe i svoje loše emocije pretvorili u remek dela.
Fotografkinja Brooke DiDonato pomera granice fiktivnog koristeći realne ambijente sa nadrealnim, sanjivim elementima. Inspirisana je emocijom koja je prisutna kada se ne osećamo sigurno u svom domu, I kad on postaje mesto koje nas ograničava. Na njenim fotografijama prikazani su nagi ljudI, smešteni između zidova, na različitim komadima nameštaja ili u dvorištu. Njen rad opisuje psihičko stanje kombinujući svakodnevna ljudska iskustva sa intrigantnim vizuelnim elementima.
Američki fotograf Ben Zank, kada se preselio iz Njujorka na Novi Zeland osećao se odsečeno i usamljeno, što ga je inspirisalo da napravi seriju nadrealnih portreta. Svoj rad je objasnio: “Fotografije opisuju moje isukstvo I emocije kroz koje sam prolazio, osećao sam se izolovano i čeznuo sam da se povežem sa drugim ljudskim bićem.
Da i Srbija ima talentovane fotografe dokazuje Nemanja Milenković, dvadesetogodišnji student slikarstva, koji na svojim radovima prikazuje različita osećanja.
“Kao i u ostalim vizuelnim načinima izražavanja, tako i u fotografiji polazim od sebe. Svu inspiraciju koju crpim iz okoline akumiliram i oformim u vidu neke ideje, koja često simbolično ilustruje moja osećanja u datim trenucima. Težim da stvorim ispred sebe prizor nečega što bih ja želeo da vidim oko sebe u datom periodu.”, ispričao nam je Nemanja.
“Slobodne duše su retke, ali prepoznaš ih kada ih vidiš – pre svega, jer se osećaš dobro, veoma dobro, kada si blizu njih ili sa njima.” – Č. Bukovski
