Ako kažem da živimo u eri slike, ništa novo neću reći. Slika je postala referent životu – koliko ulažeš u sliku, toliko živiš. Slika je zamenila vrednosti, ono si što njome pokažeš.
Sliku o sebi vredno gradimo, upotpunjujemo, doterujemo. Trudimo se da ona predstavlja sve ono što bismo hteli da budemo, da bude verodostojna, da odražava sve ono što (ni)smo. Toliko smo predani toj misiji da neretko zaboravimo i zanemarimo onog koga bi trebalo predstavlja – nas same.
Slikom najpre hranimo ego, a sa njim i (malo je reći krhko) samopouzdanje. Tražimo potvrdu sebe od drugog. Pošto nam je taj drugi toliko neophodan da nam kaže da smo dovoljno dobri. Veliki značaj pridajemo bezličnim komentarima i brojkama pomoću kojih sudimo o sebi. Koliko samo vremena provedemo zureći u sopstvenu sliku, ne zato što nam se ona iskreno dopada, već zbog skora koji je kod drugog ostvarila. Još kad bi nam ta brojka skuvala kafu ujutru… #selfie #morningcoffee
Kao kod većine stvari koje nam omogućuju tu insta(nt) sreću, pad je neizbežan. I to kakav pad – nakon samopouzdanja i samodovoljnosti , ostajemo sami. A u nepodnošljivom susretu sa sobom bivamo nesigurni i izgubljeni, jer najteže je sebe podneti. I umesto da sebe preispitamo, tražimo potencijalne greške u načinu prezentovanja sebe, odnosno slike. Tako upadamo u insta(nt) egzistencijalnu krizu. Međutim ne krijemo je – pokazala se kao delotvorno sredstvo za ostvarivanje našeg velikog i humanog cilja da se dopadnemo drugima. Da smo i u onom manje brzom životu tako vrsni stratezi i analitičari, kraja nam ne bi bilo. #deepthoughts
Svaki novi dan malo manje proživimo i doživimo jer uporno tražimo materijal za sliku. I poimanje lepog se poremetilo: u lepom manje uživamo, a više smišljamo kako ga spakovati u jedan kvadrat, da bismo onda to isto lepo ulepšavali ne bi li bilo još lepše od običnog lepog – sve to da bismo pokazali da je naše lepo lepše od tuđeg lepog. #tgif
A i malo apsurda nije na odmet: uredno slikamo knjige koje ne čitamo ne bismo li pokazali da čitamo; slike prirode povlačimo kroz hiljadu i jedan filter, jer šta je priroda ako joj ne podesimo zasićenost i kontrast; trošimo minute, ako ne i sate, da bismo pokazali kako smo spontani. Sve podređujemo displeju. Displej je svetinja. #nomakeup
Da se razumemo, ovo nije kritika modernog doba (reče starac Fočo od stotinu ljeta). Više je konstatacija i podsetnik da ne zaboravimo da gledamo sopstvenim očima i sebe i drugog i da za odnos nije neophodno ja+ekran+ti; da prednost dajemo ljudima, a ne profilima; da ne zaboravimo da iako slika govori hiljadu reči, nije naodmet poneku reč i pročitati; da život nije insta(nt) i da neke stvari vredi sačekati. #boring
…kao što ja čekam u ovom tihom stanu da mi uvedu internet i ispunjavam ovo vreme koje sam prinuđena da provedem sa sobom. Dobre stvari se dešavaju kad si oflajn!
Ili što bi Prever rekao:
I to mi je neka razonoda pisati
I to mi je neka razonoda sanjati
Eto taj list
bio je potpuno beo
pre nekoliko sekundi
Ni minut
jos nije prošao
a evo na šta to liči.
Izvor naslovne fotografije: theguardian.com
