Homeopatija je delotvoran sistem lečenja koji nastoji da bolesnoj osobi stimuliše sopstvenu prirodnu sklonost organizma samoizlečenju malim količinama supstanci prirodnog porekla.

Temeljni princip homeopatije jeste da se slično se sličnim leči, lat. similia similibus curentur. 

Temelje današnje homeopatije dao nam je nemački lekar, hemičar i farmaceut C. F. Samuel Haneman (C. F. Samuel Hahnemann). Međutim, načelo slično se sličnim leči primenjivao je još i Hipokrat. Iako mu mnogi pripisuju ove ideje, pretpostavlja se da ova metoda vodi poreklo sa afričkog kontinenta, budući da kulturološki ideje i inovacije drevnih Grka potiču iz hramova i biblioteka starog Egipta, posebno onih iz Aleksandrije. Hipokrat je u svojim delima  De morbo sacro i  De locis in homine između ostalog opisivao lečenje bolesti na način da sličnim uticajem postaje bolest, pa je lečimo slično delujućim lekom. Nakon Hipokrata, lekari su polako zaboravili ovaj metod lečenja.

Homeopatija je, dakle, komplementarna grana medicine koja se zasniva na tzv. Holističkom pristupu pacijentu. Ovo podrazumeva da se kod pacijenta prilikom pregleda i određivanja leka, osim lokalnih simptoma, uvažavaju mentalne i emocionalne osobine, tj. pacijent se poštuje kao jedna celovita individua, kao kompletna ličnost.  

Homeopatija je postavljena na jasnim osnovama, logičkim principima i zakonski definisanim procedurama u dijagnostici i lečenju. Ona je efikasna i naučno osnovana medicinska metoda lečenja, koja stimuliše prirodne sposobnosti čovekovog organizma na putu izlečenja. Princip funkcioniše na način da sva stanja našeg zdravlja jesu odraz poremećene ravnoteže u čoveku i bolestan čovek je taj koji treba da bude lečen, a ne njegova bolest. Takvi lekovi podstiču, odnosno stimulišu vitalnu silu osobe, koja je ponekad sklona zaboravu. Međutim, treba imati na umu da se danas često homeopatijom nazivaju različiti terapijski principi od kojih su neki na granici nadrilekarstva, ili se time bave lica koja nisu dovoljno stručna, što čini veliku štetu ugledu homeopatije koja je i te kako prihvaćena u svetu.

Da sam princip homeopatskog lečenja ne bi delovao suviše apstraktan, to možemo da objasnimo sledećim primerom: ako zdrava osoba predugo uzima određene doze homeopatskog leka koji, u ovom slučaju leči gastritis, s vremenom će dobiti simptome gastritisa. U suprotnom, ukoliko taj isti lek uzima oboleli od gastritisa, simptomi će vremenom nestajati. Po ovom principu deluje svaki homeopatski lek. Efekat lečenja se ispoljava srazmerno dužini trajanja bolesti. Ako je npr. osoba bolovala od neke hronične bolesti desetak godina, nepisano je pravilo da će morati da prođe desetak meseci da se ispolje pozitivni efekti lečenja.

Kako se rade homeopatski lekovi?   

Homeopatija se temelji na konceptu da razređena verzija supstance koja uzrokuje bolest ima lekovita svojstva. Dakle, polen ili trava može se koristiti za stvaranje homeopatskih pripravaka za polensku groznicu. Jedan deo supstance se pomeša sa 99 delova vode ili alkohola i ponavlja 6 puta u tzv. 6c formulaciji ili 30 puta u 30c formulaciji. Na kraju, rezultat se kombinuje sa laktoznim, tj šećernim tabletama.

Lekovi mogu da budu biljnog, mineralnog ili životinjskog porekla. To su supstance koje u svom osnovnom obliku uglavnom nemaju lekovito dejstvo, međutim, posebnom farmaceutskom procedurom, koju smo prethodno naveli, nastaju lekovi koji su osnova za  lečenje. 

U tečnom stanju imamo matične tinkture, homeopatske rastvore i homeopatske sirupe.

U čvrstom stanju su homeopatski praškovi i kristali, homeopatske globule i granule (saharozna, laktozna, ili skrobna zrnca različite veličine) i tablete.

Postoje i preparati za spoljašnju upotrebu- tinkture, losioni i kreme, koje su pomoćni preparati.

Svaki lek ima uz svoj naziv i broj sa slovom. Broj pokazuje koliko je puta lek uzastopno razređivan, a rimsko slovo pokazuje razmeru u kojoj je bilo to razređenje. Kod nekih je stepen razređenosti toliko velik da u leku više nema nijednog molekula prvobitne supstance, ali kvantna fizika objašnjava da se protresanjem prenosi energetska informacije supstance, bez obzira na materijalnu količinu leka.

Bolesti koje leči homeopatija

U bolesti koje mogu da se izleče spadaju razna psihosomatska obolenja, koja nastaju zbog stresa, zatim akutne probleme organa za disanje, organa za varenje, različita reumatska obolenja, kardiovaskularna, ginekološka, urološka itd.

Moramo istaknuti i napomenuti da nekada, u zavisnosti od težine bolesti, homeopatski lekovi se koriste u kombinaciji sa onim klasičnim.

Kontroverze koje nastaju zbog ovakvog načina lečenja su najčešće zbog pritiska neutemeljene učinkovitosti leka. Zasnovane su na predubeđenju da nijedna supstanca u tako visokom stepenu razblaženja ne može da bude delotvorna, a da time ne poriče zakone hemije. 

Lično iskustvo autora

Članak je napisan u svrhu da se veći broj ljudi upozna sa načinom lečenja, koji, moram da napomenem, ne isključuje niti opovrgava rezultate klasičnog lečenja. Uopšteno,  smatram da ne treba da postoji sukob između alternativne i klasične medicine, te da svako treba da traži načine kako da pomogne sebi na drugačiji način. Ukoliko je učinkovit i naravno legalan.

Nisam lekar, prema tome nisam kompetentna da se bavim stručnim terminima i načinima lečenja. Želim samo da kažem da iz svog iskustva, homeopatija mi pomaže da smanjim simptome alergija, a takođe mi je pomogla  da se izborim sa astmom, koju sam  suzbijala i lečila kortikosteroidnim inhalacionim lekovima, tzv. pumpicama.