Kao što smo obećali u prethodnom tekstu, pred vama je spomenar nesvakidašnje pustolovine po azijskom kontinentu. Naši vodiči – Gorana i Andrej.

Udobno se smestite, kreće putovanje.

Tajland

Kakva su jutra na Tajlandu?

– Uglavnom dosta vrela. Već oko 8 ujutro je skoro 30 stepeni, grad je živ od 5 ujutro. Konkretno u Bangkoku, saobraćaj je već u špicu, beton gori, svi žure, pijace su pune, u turističkim delovima ne može da se diše ali ukoliko ga zavolite, kao što smo mi, sve to bude pozitivno. Krenete u obilaske njihovih hramova, predivnih muzeja i galerija, a dan vam je prekratak. Sa druge strane, jutra na ostrvima Tajlanda su mirna, sa mirisom okeana, prelepih pejzaža, gde vas svako jutro okean iznenadi sa plimom i osekom koja je ektremna i može da povuče vodu 100-200m od mesta gde ste plivali juče.
Pošto je Goga ranoranilac i budi se sa petlovima uvek se trudimo da budemo fizički aktivni (ako treba da pešačimo, isplivamo, pojedemo nešto od najlepše hrane na svetu) pre nego što krene talas vrućine od kog se sakrijemo u nekom kafiću ili smeštaju.

Koh Samui – pet meseci ove putešestvije

Koji predeli su na vas ostavili najjači utisak?

– Svi, hahahaha. Mi smo sleteli u Bangkok i odmah se zaljubili u njega. Taj grad je toliko ogroman i toliko ima da vam pruži, jednostavno mu ne možete odoleti.
Ostali delovi Tajlanda su nas takođe očarali, toliko su drugačiji jedni od drugih da ne možete poverovati da se nalaze u jednoj zemlji, počev od severa i Čang Mai-ja koji ima prelep stari grad u kojem se dešavaju razni festivali kao recimo festival cveća koji ne možete poverovati koliko je šaren i lep, pa sve do juga i ostrva koja ostavljaju bez daha gde ne znate da li ste u snu ili na javi. Možete da sednete i plačete od sreće i lepote zalazaka sunca na Koh Lanti, jutra na Puket-u i muzičkog orkestra ptica na Koh Čangu. Sad dok odgovaramo na ova pitanja ne možemo da izdvojimo ni jedno mesto i osećamo kao da ćemo same sebe izdati ako ne bi smo rekli da je sve prelepo. Ako bi smo baš morali nešto da izvodjimo to bi bio Koh Yao Noi, to je malo neturističko ostrvo sa nekih 4000 stanovnika. Toliko spor i ležeran način života vam omogućava da upoznate sebe i shvatite da možete da živite bez prodavnice u blizini, bez gradskog prevoza, taksija… Da možete da čujete tišinu.

Zalazak na Koh Lanti

Čime se bave lokalci?

– Vrlo opširno pitanje. Toliko ljudi (Tajland ima skoro 70 miliona stanovnika), toliko gradova, ostrva, različitih predela udaljenih jedni od drugih, što ih naravno tera na bavljenje različitim poslovima. Jedno možemo sigurno reći – da su jako vredan narod, od malih nogu se uče tome i to se može videti u svako doba dana.

Street Food u Bangkoku, mešavina barenog mesa sa povrćem, kikirikijem, soja sosom i činijica supe koja se servira uz to

Kakav je noćni život?

– Noćni život je ekstra – sve počinje sa zalaskom (koji je inače oko 18h) kada su ulice pune lokalaca gde se piju njihova domaća piva, žestoka pića i tada oni posle svojih poslova odmaraju, druže se, provode vreme u smehu i uvek smo rado bili deo tog dešavanja. To traje do najduže 22h kada su ulice već počišćene i većina lokalaca su otišli kućama. Sa druge strane, uvek postoje odredjene ulice, distrikti gde grad živi do jutra kao u svim evropskim gradovima. Mi smo imali priliku da posetimo nekoliko klubova i naravno poznatu ulicu Khao San u Bangkoku, ali ova mesta su baš servirana zbog turista i da privuku što više mladih i kao takva nam nisu baš bila puno zabavna.

Posebnosti tajlandske kulture?

– Ti divni, mali, nasmejani ljudi puni pozitivne energije – čim ih vidite na ulici shvatate koliko su posebni, na motorima njih petoro, u japankama 24h. Njihovo sujeverje – recimo kada prime novac uvek se pomiluju po obrazima i ramenima, te se skupljenih šaka naklone.
Tajlandska kuhinja je nešto što je najpoznatije iz njihove kulture i prosto niko na svetu, sa istim sastojcima, ne može napraviti jelo kao što to može jedan Tajlanđanin. Ah, ne prodje ni jedan dan od kako smo se vratili da ne pomenemo makar jedno jelo koje bi u slast pojeli sad odmah!
Budistički hramovi – ti mirišljivi štapići, neverovatan mir u očima njihovih monaha, prelepe nasmejane Bude od žada i drugog polu-dragog kamenja, njihovi praznici i rituali su toliko drugačiji od naših da je nama cela kultura na prvi pogled izgledala neverovatno. O Budizmu
ne morate ništa da znate da bi ste primetili totalnu razliku u razmišljanju, načinu života i onoga što nosite u sebi.

Čang Mai – budistički praznik, mladi monasi u povorci prinose cveće i mirišljave štapiće do statue Bude

Malezija

Kakav je osećaj šetati ulicama Kuala Lumpura?

– Wow, wow, wow! Da li smo u Kuala Lumpuru ili nekom filmu sa TV-a u Nju Jorku, Los Andjelesu ili možda Majamiju? Ogromni neboderi, sve je toliko novo, čisto, stakleno. Parkovi su kao iz 3D igrica, zapravo ceo grad kao da je izašao iz igrice. U jednom trenutku smo bili na jutarnjoj kafi posle kraće šetnje i skontali da se preko puta nas nalazi jedan od luksuznih hotela koje smo viđali samo u filmovima i prilično smo se ismejali pričajući o tome da li nam se sada ovo stvarno dešava.

Panorama Kuala Lumpura

Da li se pije dobra kafa?

– Kod njih je kultura kafe dosta nebitna, ali pošto je sada i tamo moderno medju mladima, pogotovo iz višeg staleža da budu viđeni na novim, lepim, zapadnjačkim kafićima onda toga stvarno ima. Kafa jeste skupa, ali i lepa. Ipak je Vijetnam jedina zemlja jugoistočne Azije koja stvarno ima kulturu kafe i gde se ona pije na svakom koraku.

Po čemu se Kuala Lumpur razlikuje od gradova koje ste do sad posetili?

– Pored toga što smo već pomenuli – neverovatna arhitektura, dosta parkova i zelenila, jedna stvar nam je baš zapala za oko, a to je ekstremna razlika izmedju bogatih i siromašnih. Ukoliko malo duže boravite u Kuala Lumpuru ne možete da je ne uočite, čak i u centru grada, ukoliko zađete par ulica van turističkog distrikta, možete videti jako puno ljudi bez doma koji spavaju po ulicama, sve to je deo naglog uspona jednog ovakvog grada.

Odmor u parku u Kuala Lumpuru

Upoznajte nas sa sprecijalitetima malezijske kuhinje.

– Za razliku od Tajlanda u Maleziji bi ostali gladni da nismo kući pravili jela. Nama se ta njihova nacionalna kuhinja i nešto što bi se nazvalo street food-om kod njih nije ni malo svidelo. Sve je ekstremno slano i miriše na jedan te isti začin koji je za nas zauvek ostao misterija, jer nismo uspeli da ga prevedemo. Tako da ne bismo mogli puno da pomognemo oko ove teme. Iako smo stvarno probali svašta, uglavnom smo se razočarali i želimo što pre da to zaboravimo.

Vijetnam

Spada li u atraktivnu turističku destinaciju?

– Definitivno, sve više i više to i postaje, turizam cveta i sigurno će u skorije vreme da bude jedna od “hit” destinacija. U zemlji koja se od severa do juga se proteže na više od 2000km je moguće videti sve – od planina, vodopada do tropskih ostrva, različitih klima u isto doba godine, tako da Vijetnam samo napred!

Upečatljive prirodne lepote?

– Definitivno su Ha Long i Ninh Binh najneverovatnija mesta u Vijetnamu zato što ništa nije promenjeno ljudskom rukom nego je priroda baš takva kakvu je samu sebe stvorila. Možemo pomenuti i peščane dine (za koje nismo znali da postoje dok nismo došli tamo) kod mesta Mui Ne.

Goga i Ha Long bay u pozadini pogled sa brda do kojeg se penjete 20ak minuta kroz šiblje, preko kamenja a da biste došli morate “podmititi” čoveka kroz čije dvorište prolazite

Ima li saobraćajnih gužvi?

– Ne znam u koje doba dana ih nema! Pogotovo u Ho Ši Minu i Hanoju gde neretko motoristi idu i trotoarima, ne bi li zauzeli prvo mesto na semaforu, a za par minuta red može biti i do 100 metara. Sam prelazak pešačkog na zeleno je bio preznojavanje, jer neretko prolaze i na crveno i žuto. Neretko i sama zebra bude puna motorista i vi ih cik-cak zaobilazite sa podignutom rukom da signalizirate da ste pešak koji hoće da pređe na drugu stranu.

Gužva u saobraćaju

Da li ste ostvarili neka poznanstva?

– To je bilo malo teže, jer u Vijetnamu skoro pa niko ne govori engleski, bilo je super kada smo mogli da se sporazumemo oko porudžbine jela, a sve preko toga bi bilo razmena osmeha ili pogled upitnik u fazonu “ne razumem te ništa, ali možeš ponoviti”.

Lokalci večeraju, ispijaju piva i zabavljaju se, ostrvo Phu Quoc

Kambodža

Šta obavezno treba posetiti?

– Konkretno samo Angkor Wat (od onoga što smo mi posetili) mada po našem utisku Kambodža se još uvek turistički razvija, pa mnoge njene čari još uvek nisu baš dostupne nama turistima.

Impresivne ruine jednog od hramova u kompleksu Angkor Wat, u kojem Tomb Raider film sa Anđelinm Džoli

Šta pojesti?

– Sve lokalne supe! Recimo neka čudna supa sa slatkim mesom sa roštilja, na pitanje kako se zove, žena nam je pokazala na supu broj 2 u njenom meniju koji je napisan na Kmerskom tako da ne znamo imena osim prolečnih rolnica sa kozicama, velika palačinka sa iseckanim povrćem. Najviše smo se radovali slatkišima kao recimo sticky rice sa kokosvim mlekom i tropskom voćkom jackfruit. Bilo je i lepih poslastica sa želeom svih boja u raznim kombinacijama – led, kokosova vodica itd.

Šta popiti?

Smoothies! Mi smo se najviše radovali smoothie-ima od svežeg tropskog voća, naravno kokosov orah, a jedno od popularnih pića među lokalcima je presovana šećerna trska koja je toliko slatka da su nas oči pekle, ali zamislite – oni u to stave još šećera!

Kakav je vajb među ljudima?

– Pošto je Kambodža jedna jako siromašna zemlja mi smo imali utisak da se, u turističkim mestima na kojima smo mi bili, trude da pomognu jedni drugima, nabace neku zaradu. Svakako izgledaju druželjubivo, ali sebi ne mogu da priušte luskuz odlaska na kafu, pivo ili u restoran pa je druženje većinom pred kućama i uz reku.

Nadamo se da ste uživali. Predlažemo kratak predah i nastavljamo. U narednom tekstu saznaćete kakve su uspomene naši sagovornici doneli iz Kine i sa Filipina.

Nalovna fotografija: Džamija u Kuala Lumpuru, Malezija