Balerina u svoja četiri zida

Sećaš li se

mojih reči jednog popodneva

da biti balerina

je najlepši vid umetnosti

koju čovek stvori.

Rekla sam ti

da toliko želim

da pokušam

da moji pokreti

moja pojava

budu nekome umetnost.

Rekao si mi da

pričam budalaštine.

Trošim vreme na reči.

Ko još sa petnaest

ima takve snove.

Ali opet nisi shvatio.

Po ko zna koji put.

Sa tobom sam ostala neshvaćena.

Biti balerina

za mene je značilo

biti slobodna kao

ptica raširenih krila.

Pozornica bi mi

mogla biti kao drugi dom.

Ostavljala bih sebe tu.

Svaku emociju bih

prenela kroz pokrete.

Sećaš li se

Kada je moja soba bila

jedina pozornica

na kojoj sam bila

a ti

jedini gledalac.

Pravila sam neuspešne

piruete ispred tebe.

Sa ponosom sam ih

predstavljala tebi.

Očekivala da čujem

“Stvarno imaš potencijala”

iako ga nemam.

Nimalo

ni jednu trunku.

Ali sam čula

“Mani se toga sada”

dok si ostavljao

nevoljni poljubac na obraz

time si mi poručio da je naša

razlika u umovima jako velika.

Ali ti jednu stvar

i dalje ne shvataš.

Koliko god ja bila

balerina u svoja četiri zida

ti sebe takvog pokazuješ svima.

Ja lako mogu postati bolja

ako želim.

Ti bolji čovek postati nećeš.

Autor: Denira Hodžić