Muzička scena Beograda sprema se za izuzetan događaj – 13. juna 2025. godine u 20 časova, koncertnu scenu sale Beogradske filharmonije ispuniće zvuci Alexa Solelyja, ruskog kompozitora i pijaniste koji svoj umetnički put nastavlja upravo u Beogradu. Ovaj koncert nije samo muzički spektakl, već i njegov prvi solistički nastup u gradu koji je postao njegov novi dom, dajući dodatnu emotivnu dimenziju njegovom stvaralaštvu.
Alex Solely prepoznat je kao jedan od vodećih predstavnika savremene neoklasične muzike, spajajući minimalizam, filmsku atmosferu i klavirsku introspektivnost. Njegov debitantski album „Piano Solely“, objavljen u maju 2024, ubrzo je stekao međunarodno priznanje, osvojivši srebrnu medalju na Global Music Awards. Nedavno, 29. maja, objavljen je i njegov drugi album, „The Home Concert”, masterovan u čuvenom londonskom studiju Abbey Road, poznatom po saradnji sa velikanima poput The Beatles i Pink Floyd. Pred beogradski koncert, Alex Solely otvara dušu o svojoj muzici, inspiraciji i vezi sa gradom koji ga je prigrlio.
S obzirom na to da vidite klavir kao „ceo orkestar“, kako izgledaju ti unutrašnji zvučni pejzaži pre nego što se preliju u kompoziciju? Da li je to trenutak potpune tišine, ili vas obuzima simfonija ideja koje samo čekaju da budu artikulisane kroz dirke?
Svaka muzička ideja rađa se iz proživljenih osećanja i emocija. Ljudi su tako građeni da uvek žele da podele svoja iskustva sa spoljnim svetom. Kompozitori ovde nisu izuzetak. Oni to čine uz pomoć muzičkog jezika. Što se mene lično tiče, nikada ne pokušavam da pišem nešto tehnički. To je uvek unutrašnja želja i potreba da se izrazim.
Vaša muzika često putuje između minimalizma i filmske atmosfere. Kada komponujete, da li imate u vidu konkretne vizuelne scene ili priče, ili puštate da melodije same oslikavaju nevidljive svetove za slušaoca? Kako balansirate između strukture i emotivne slobode?
Uvek je drugačije. Imam kompozicije gde skoro bukvalno opisujem životnu priču, kao u pesmi „Little Bird”. A postoje i melodije koje odražavaju moje unutrašnje stanje u trenutku stvaranja, kao što je kompozicija „Alone”. Što se tiče balansa između strukture i ideje, muzika se ovde može uporediti sa poezijom. Potrebno je predstaviti svoje ideje u određenom muzičkom obliku, poštujući metar i ritam. Ali istovremeno, to mora biti učinjeno tako vešto da tehnička strana ne bude glavna, već da bude podređena ideji i umetničkoj slici.
„The Home Concert” je vaš drugi album, masterovan u legendarnom Abbey Road studiju. Koliko je samo znanje i iskustvo tog studija, prožeto istorijom muzike, uticalo na finalni zvuk i energiju ovog izdanja?
Masterovanje je proces tehničke pripreme dela za izdavanje. Glavni zadatak ovog procesa je da obezbedi da slušaoci, prilikom preslušavanja muzike na različitim uređajima (od slušalica do velikih zvučnika na stadionu), mogu čuti isti dobar zvuk i, shodno tome, biti u mogućnosti da iskuse emocije koje su muzičari podelili tokom snimanja.
Selidba u novi grad često donosi preispitivanje i preoblikovanje identiteta. Kako je Beograd, sa svojim jedinstvenim duhom, uticao na vašu unutrašnju muziku i, šire, na vaš lični put? Koja je to „beogradska nota“ koju ste možda nesvesno utkali u svoje kompozicije?
Beograd je divan grad sa bogatom istorijom, prijateljskim ljudima i ukusnom kuhinjom. Srećan sam što sam ovde, što živim ovde i pišem muziku. Takođe imam posebnu ljubav prema balkanskoj muzici. A najpažljiviji slušaoci moći će to da primete na mom koncertu.
Vaš predstojeći koncert u Beogradskoj filharmoniji je poseban, ne samo jer je prvi solistički u Beogradu, već i zbog saradnika koji vam se pridružuju na sceni. Šta publika može da očekuje od ovog nastupa i kako se osećate uoči susreta sa beogradskom publikom u tako prestižnoj sali?
Ovaj koncert, koji će se održati 13. juna, deo je male međunarodne turneje podrške novoobjavljenom albumu „The Home Concert”. Nastupi su već održani u Turskoj, Gruziji, Azerbejdžanu i Kazahstanu. Predstojeći koncert u Sali Beogradske filharmonije na neki način završava ovu turneju. Zato, naravno, osećam uzbuđenje i odgovornost. Zaista želim da podelim svoju muziku sa Beograđanima. Takođe sam veoma srećan što delim scenu sa veoma profesionalnim lokalnim muzičarima kao što su gudački kvartet Meraki, Milan Pavković na kontrabasu i Dušan Ivanišević na bubnjevima.
Pošto je vaš cilj da muzikom donesete spokoj, radost i odmor duši, kako izgleda taj trenutak kada prvi put čujete povratnu informaciju od publike da ste uspeli u tome? Da li to zatvara krug vaše umetničke misije ili otvara nove horizonte za ono što muzika može da postigne?
Neću kriti, uvek je lepo čuti lepe reči. A ako ljudi kažu da moja muzika čini da se osećaju kao da im se duša čisti ili im srce postaje toplije, onda moram da nastavim.
Intervjuisala za Vajb: Jadranka Todorović
Autorka naslovne fotografije: Alena Glagoleva
