S obzirom da je generacija takozvanih milenijalaca – kojoj izgleda da i sam autor pripada – bućnula u kolektivnu apatiju, iz koje se jedva ko u Srbiji, inače, izvuče čitav, priseban i razuman, daje se na utisku da kada se dođe do famozne dvadeset i pete godine, da tada ulazimo u još jednu, neotkrivenu i ujedno poslednju fazu prekasne adolescencije u kojoj, uglavnom, nastupaju kao glavni akteri: depresija & anksioznost.

I onda, just like that, počinje da bude servirana jedna stupidna i dušebrižnička parola koja se, na dnevnom nivou, trpa u glavudže naše generacije, da je već jednom vreme da se smirimo, da se dovedemo u red, da dođemo sebi i da konačno vidimo šta ćemo sa svojim životom.

Stoga sam na brzaka iskucao dvadeset i pet (nezrelih?) razloga zašto ne bi trebalo sve to da uradimo što nam se iznova i iznova ponavlja , jer:

– Ako su vam to rekli drugi da uradite, koji su sličnih godina kao vi – nemojte.

– Ako se uopšte razmišljate da li bi trebalo da se smirite, jer imate toliko i toliko godina – nemojte.

– Ako mislite da previše pijete za svoje milenijalške godine, ne brinite se, nije ni petina onoga koliko stvarno mora da se popije, da biste se zabrinuli.

– Svakako da mamurluci nisu laki, ali ne valja pod uticajem njih donositi odluke.

– Jer, ako ste čitavi nakon burne noći, a ostala su vam izbezumljena, luckasta i razjarena sećanja – nemojte da se smirite.

– Ako hoćete da se skrasite samo da bi drugima dokazali da možete – nemojte.

– I nemojte da slušate ožalošćene reči drugih koji pokušavaju da urede vaš život.

– I da, nemojte da se smirujete, ako sami sebe pitate da li bi trebalo, jer ste, jebi ga, čuli/pročitali/videli da tako mora.

– I ne brinite se za svoj “nezdravi život” 20 godina unapred, pa da sada sebe lišavate zadovoljstava i zabave. Biće vremena za kukanje.

Ko barata vašim tajnama?

– Ako još niste završili fakultet, ne berite brige, nije to smak sveta, završićete ga, kad-tad, ako hoćete, ali ne mora zbog toga vaš adrenalin i seratonin da trpi.

– Ako ste završili faks, to nije ekvivalent kravati ozbiljnom pogledu i provođenju vikenda “uz neku dobru knjigu i film”, ili, nedajtibože – “večericu u hešteg restoranu”.

– Ako još niste našli posao, ne kukajte mnogo, živite u Srbiji, ovde se jebena čuda dešavaju – to nema nikakve veze sa vašim “navikama”.

– Dobar deo okruženja ne može da shvati da ne mogu svi, niti žele, da tabanaju tom linearnom putanjom života: faks, posao, venčanje, deca, penzija. Samo možete da klimnete glavom na njihovu brigu za vama kada vam popuju i da nastavite svojim putem.

– Coktanje nad vašom sudbinom uglavnom dolazi od ljudi koji suštinski vode drugačiji život od vas, što donekle može da se shvati kao irelevantno.

– Ako mislite da ste nešto baš zasrali, a niste bili trezni/straight, to nije fatalna greška vašeg života, već je to samo sjebani odraz vaše ličnosti; zato se samo uljudno izvinite, sagnite glavu i molite za oprost. Ne moraju odmah da se donose idiotske odluke koje počinju sa: “Prestajem da…”.

– I, molim vas, nemojte mazohistički da jurite za partnerom koji će da vas “smiri”, da vam bude tobože “kočnica” – već tražite nekoga ko će da se poklopi sa vašim bandoglavim ludilom.

– Ako ste već našli nekoga ko vam “ne dozovljava” da jurcate za starim navikama, onda to više niste vi.

– Ako ste našli nekoga sa kime ćete da budete još luđi, pa pomišljate da ćete jednog dana lupiti kočnicu – ne zavaravajte se.

– Naprotiv, ako ste se “stabilizovali” (posao, partner, stan, kola…) i mislite “to je to” – u velikom ste problemu.

– Ako mislite da postoji neko čarobno jutro, kada ćete ustati i reći sebi: “Eh, od mene dosta, iživeo sam se!” – ne zavaravajte se, ne postoji.

– Ako vaša razdrmanost ima emotivnu potkrepljenost, za koju samo vi znate, imaćete osećaj da ste besmrtni i da vas zabole Crvendać da se nekome pravdate.

– Ali, ako ste u nekim trenucima, doslovno, prokrvarili iz svake rupe zbog svog sumanutog tempa – ne brinite se, može biti i gore.

– A ako ste bili na ivici da odlepite, da ne spavate noćima, da nemate pojma da li ste pošli ili ste došli – jebi ga, dešava se i to, ali nije ni to toliko strašno.

– Da se razumemo, ne postoji konvencionalna odredba kada će vaš život prestati da budete turbulentan, ako je uopšte, ali ne bi trebalo ni da se uzima u obzir nametnuta moralna obaveza “primiravanja”.

– Jer, nemojte da dođete u pozne godine, pa da naprasno poludite, da počnete da cepate bromazepame i  krivite sve oko sebe zbog svojih ličnih frustracija i neuroza, pa, što bi matorci rekli, da te na kraju pita starost gde ti je bila mladost.

Fotografije: © Stefan Ćulafić

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite Vaš komentar
Molimo vas unesite Vaše ime ovde